VODIČ ZA POJCE KROZ SAVREMENU NEUMSKU NOTACIJU

vodic za pojceVODIČ ZA POJCE KROZ SAVREMENU NEUMSKU NOTACIJU
+ CD sa notnim primerima iz priručnika
Nikola Popmihajlov
2007. ćirilica, broširan povez, 193 str, 30 cm

Ovaj metodološki dobro osmišljen priručnik pruža dobru osnovu za početak svima koji žele da se bolje upoznaju sa crkvenim pojanjem. Iako je prevashodno namenjen onima koji bi da nauče neumsku notaciju, ova knjiga može da posluži i već formiranim pojcima koji su svoja znanja stekli na notnim zapisima srpskih melografa.

Više informacija:
VODIČ ZA POJCE KROZ SAVREMENU NEUMSKU NOTACIJU

About these ads

2 Responses to VODIČ ZA POJCE KROZ SAVREMENU NEUMSKU NOTACIJU

  1. ikjasen kaže:

    Crkvena muzika i Bogosluženje (1. deo)

    autor:
    Nikola Popmihajlov

    Ovaj rad objavljen je kao članak u periodičnom časopisu „Istina“ Dalmatinske eparhije SPC, sa blagoslovom njegovog preosveštenstva Episkopa dalmatinskog g. Fotija.

    Na samom početku simvola pravoslavne vere kaže se: „Verujem u jednoga Boga, Oca Svederžitelja, Tvorca neba i zemlje…“ Ovde se Bog pominje kao tvorac svega vidljivog i nevidljivog. Slika je jasna, nedvosmislena i dogmatski ispravna. Bog je zaista naš nebeski Otac. On je Svedržitelj koji je stvorio nebo i zemlju.

    Kada su sveta solunska braća prevodila bogoslužbene knjige i dogmate vere na slovenski jezik, birali su izraze koji najbolje izražavaju suštinu originalnog teksta. Ponekad su morali, međutim, da zanemare višeznačnosti visokog stila starogrčkog jezika. Reč „Tvorac“ je egzaktni prevod grčkog izraza “ποιητής” . Ipak, u Majnarićevom rečniku navedena su sledeća značenja: tvorac, začetnik, stvoritelj, izumitelj, i na kraju, pesnik — poeta. Onaj koji je ovde za nas samo „Tvorac neba i zemlje“ za svakog Grka je ujedno pesnik neba i zemlje. Psalmopevac David kaže da je Bog sve premudrošću stvorio. Ove reči bismo mogli shvatiti kao pohvalu savršenoj Božanskoj poeziji, jer je sve stvoreno savršeno i skladno, kao što se stihovi tkaju od pažljivo biranih reči, pri čemu pesnik unapred zna kako će izgledati gotovo delo.

  2. ikjasen kaže:

    Crkvena muzika i Bogosluženje (2. deo)

    autor:
    Nikola Popmihajlov

    Čovek, kao kruna Božjeg stvaranja, sposoban je ne samo da razume lepotu Božanske umetnosti, već i da oponaša svog Stvoritelja, te da je i sam stvara.

    U zavisnosti od njene namenjenosti i posvećenosti, umetnost se može podeliti na svetovnu i religioznu. Iako je njihova namena nedvosmisleno jasna, neophodno je ipak objasniti religioznu umetnost. To je široki pojam koji obuhvata s jedne strane slobodni umetnički izraz nadahnut religioznom temom, a sa druge Bogoslu­žbenu umetnost, čija je svrha unutar obreda. Bogoslužbena umetnost je namenska i ne podleže istim kriterijumima ocenjivanja kao umetnost koja je sama sebi cilj. Slobodna umetnost ima samo estetsku vrednost, a Bogoslužbena i estetsku i upotrebnu. Bogoslužbena muzika, uopšte, predstavlja prinos srca Bogu u svim religijama. Ne postoji ni jedna religija čiji se obred vrši u tišini. Štaviše, mogli bismo reći da se Adamovo potomstvo, pamteći prvu slavu i lepotu Edemskog Bogosluženja, tokom cele istorije obraćalo Bogu kroz muziku.

    Hrišćanska, a naročito pravoslavna Bogoslužbena muzika ne može biti bilo kakva. Postoje jasni kriterijumi koji moraju biti zadovoljeni. Pravoslavna Crkvena muzika mora biti vokalna, jer je ljudski glas najsavršeniji instrument. Postoji još jedan razlog zbog kojeg u Crkvi nije dozvoljena upotreba instrumenata. Muzika, po našem shvatanju, ne može biti odvojena od reči. Pojanjem mi izražavamo suštinu teksta, a rečima hvalimo Gospoda. Pravoslavno pojanje mora biti jednoglasno, jer Gospoda slavimo jednim ustima i jednim srcem, odnosno jednim glasom. Tokom vremena, kroz istorijski razvoj bogoslužbene muzike usvaja se i usavršava sistem „osmoglasja“, kao okvir unutar kojeg se razvija crkvena muzika i bogosluženje.

    Istorijski posmatrano, možemo razlikovati dva vremenski nejednaka perioda u procesu razvoja crkvene muzike. Oni se susreću u četvrtom veku. Njihovo razmeđe pada u vreme priznavanja hrišćanstva za ravnopravnu veru Rimskog carstva, a ovaj proces je konačno i nepovratno utemeljen izgradnjom nove prestonice carstva — Konstantinopolja. Prvi period stoga možemo nazvati pred-vizantijskim, a potonji — vizantijskim.

    Najstarije pomene hrišćanskog bogoslužbenog pojanja nalazimo već u samom Svetom Pismu. Po reči jevanđeliste, Gospod je otpojao hvalu, a apostol Pavle preporučuje hrišćanima da se podvizavaju pojanjem. Iako nemamo konkretnih muzičkih materijala koji bi nam pružili uvid u način pojanja prvih hrišćana, možemo ga donekle rekonstruisati i vezati za jevrejske korene. Budući da se Hrišćanstvo razvilo kao ispunjenje Jevrejskih očekivanja Hrista, shvatljivi su starozavetni uticaji u hrišćanskom obredu. Prvi sledbenici Hristovi i dalje su se smatrali Jevrejima i ispunjavali su zakon. Oni nisu sebe izopštili iz jevrejske zajednice. Na svojim saborima na kojima su se pričešćivali, održavali su obred koji je još uvek umnogome podsećao na starozavetne molitve. Stoga je shvatljivo da je i način pojanja i čitanja na tim prvim liturgijama ostao neizmenjen.

    Posle prestanka progona hrišćanstva, stvoreni su preduslovi za veliki napredak bogoslužbene muzike, kao i teologije, iako originalno muzičko stvaralaštvo, kako se danas shvata na zapadu, nikada nije praktikovano. Po učenju Svete Pravoslavne Crkve, Bogosluženje na zemlji je podražavanje nebeske liturgije.

    Kako kaže sv. Jovan Zlatousti:

    „Gore (Boga) proslavlja anđeoska vojska, a dole ljudi koji vrše službu u crkvama i time oponašaju isto to slavoslovlje. Gore, serafimi poju trisvetu pesmu, a dole mnoštvo ljudi uznosi istu tu (himnu). Nastaje zajednički praznik za nebeske i zemaljske žitelj; jedna zajednica, jedna radost, jedna ugodna služba.“

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

%d bloggers like this: