GRAMATIKA SAVREMENOG GRČKOG JEZIKA

gramatika savremenog grckog jezikaGRAMATIKA SAVREMENOG GRČKOG JEZIKA
Predrag Mutavdžić
2007. ćirilica, broširano, 229 str., 21 cm

U knjizi je dat osnovni pregled gramatike savremenog grčkog jezika, što je uslovilo njen oblik, način izlaganja, sadržaj i naučni i stručni nivo. Gramatika je pregledna i odgovara nastavnim programima učenja jezika. Namenjena je prevashodno studentima neohelenistike, ali i svima ostalima koji se na bilo koji način bave savremenim grčkim jezikom.

Više informacija:
GRAMATIKA SAVREMENOG GRČKOG JEZIKA

About these ads

One Response to GRAMATIKA SAVREMENOG GRČKOG JEZIKA

  1. ikjasen kaže:

    Stara je školska izreka: “Niko ne voli matematiku, još manje gramatiku“.
    U njoj, osim duhovitosti i rime, ima još nečeg zaista istinitog – obe nauke su
    takve da zahtevaju, sa jedne strane, bezuslovno i beskompromisno prihvatanje
    neumitnih činjenica, a sa druge traže logičko razmišljanje i povezivanje, čak i
    tamo gde nam se na prvi pogled čini da nikakva veza ne postoji. Iz ovakvih
    dijametralno oprečnih stavova proističe paradoks koji ove nauke odlikuje.
    Gramatika je još od drevnih antičkih vremena zamišljena kao posebna
    umetnost (veština, τεχνή) ovladavanja nečim što se teško može savladati –
    jezikom. Otuda je od tih prvih dana pa do danas uvek u formi jednog svojevrsnog
    (rekli bismo kataloškog) opisa i popisa jezika i svih njegovih morfoloških
    elemenata. Istorijski posmatrano, gramatika se pojavila tek onda kada je ljudska
    misao vidno uznapredovala i kada se javila prirodna logička i filosofska
    potreba da se uvede red u jezik. Verovalo se da će se preko opisa, određenja,
    sistematizacije i klasifikacije svega jezičkog uočiti pravilnosti, sličnosti i
    podudarnosti između (pojedinih) elemenata kao i sve nepravilnosti (anomalije)
    i odudaranja od onog što se smatralo “ispravnim“. A da je ovaj zadatak od davnina
    ostao u suštini isti, ne treba posebno isticati. Jedino su se menjali sistemi
    pristupa, klasifikacija, opisa, imenovanja, sagledavanja uloge, značaja i
    funkcije svih jezičkih elemenata i njihovih odnosa između sebe.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

%d bloggers like this: